To što smo i vi i ja morali da pređemo mukotrpno dug put možemo zahvaliti tome što nismo otkrili, nismo shvatili četiri istine. Koje četiri? To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
(Digha nikaya, 16)
Dhammaćakkappavattana sutta, Budino učenje o četiri ple- menite istine, bila je osnovna nit koju sam godinama koristio u svojoj praksi. To smo učenje koristili u našem manastiru u Tajlandu. Budistička teravada škola smatra ovu suttu esencijom Budinog učenja. Ova jedna jedina sutta sadrži sve što je neop- hodno za razumevanje Dhamme i za prosvetljenje.
Premda se Dhammaćakkappavattana sutta smatra prvim govorom koji je Buda održao posle probuđenja, ponekad volim da mislim da je on svoju prvu propoved održao onda kada je sreo asketu na svom putu u Varanasi. Posle prosvetljenja u Bod Gaji, Buda je pomislio: “Ovo je tako suptilno učenje. Verovatno da re- čima ne mogu izraziti ono što sam otkrio i zato neću podučavati. Jednostavno ću do kraja života sedeti pod bodi drvetom.”